Ugovor o poklonu – saznajte sve o ugovoru o poklonu

Ugovor o poklonu se uglavnom zaključuje kao 

– ugovor o poklonu novca, 

– ugovor o poklonu vozila, 

– ugovor o poklonu nepokretnosti, 

– ugovor o poklonu drugih pokretnih stvari ili prava. 

Kada govorimo o poklonu, mnogo nedoumica stvara porez na poklon, kao i šta se dešava sa poklonima u slučaju ostavinske rasprave i razvoda braka.

Uopšteno o poklonu:

Ugovor o poklonu je jedan od najčešćih vrsta ugovora koji se zaključuju, pa se često na internetu mogu pronaći i neki sumnjivi obrazci ugovora o poklonu ili sačinjavanje ugovora nude ljudi koji nisu pravnici uopšte.

Nije svaki ugovor o poklonu isti, a sudska praksa je pokazala da su mogući ozbiljni problemi upravo zbog loših ugovora. S toga u nastavku navodimo neke osnovne stvari koje trebate znati pre zaključenja ugovora o poklonu, a u svakom slučaju je preporuka da za to angažuejte vašeg advokata.

,,Поклон бива кад ко добровољно другоме што да, не иштући нити примајући икакве за то наплате.” Tako je propisano još Srpskim građanskim zakonikom iz 1844. Godine, a ono što je kuriozitet kada govorimo o poklonu u našem pravu je da se taj zakon još uvek primenjuje.

Ugovor o poklonu je ustvari dobročin ugovor, u kome se jedna strana Poklonodavac obavezuje da drugoj strani Poklonoprimcu, pokloni neku pokretnu, nepokretnu stvar ili neku drugu  stvar ili pravo, a druga strana za uzvrat nije dužna učiniti ništa.

Pokloniti se može samo ono na čemu imate neko pravo.

Za zaključenje ugovora o poklonu pokretnih stvari nije neophodna overa kod notara, mada se u praksi često overava, dok je kod poklona nepokretnosti, obavezna pismena forma sa solemnizacijom (overom) kod javnog beležnika.

Ugovor o poklonu – osnovni elementi

Da bi jedan ugovor o poklonu bio zakonit, mora postojati 

• Predmet ugovora koji je moguć, dopušten i odrediv
• Animus donandi- volja odnosno namera da se zaključi ugovor bez ikakve naknade
• Poslovna sposobnost (punoletstvo) poklonodavca (kod maloletnika poklonodavca uz salgasnost roditelja). Stariji maloletnici, tj lica od 14. do 18. godine života mogu sačiniti poklon samo ukoliko je vrednost imovine malog značaja, ali maloletnik stariji od 15 godina može slobodno raspolagati svojom imovinom koju stekne radom. 

Raspolaganje nekretninama, kao i pokretnom imovinom velike vrednosti vrše roditelji, ali je neophodna saglasnost organa starateljstva, kako to propisuje Porodični zakon.

Raskid ugovora o poklonu – Vraćanje poklona

Ugovor o poklonu se može raskinuti bilo sporazumno, saglasnim izjavama volja, bilo jednostrano. Do jednostranog raskida ugovora o poklonu odnosno do vraćanja poklona ili poništaja ugovora o poklonu najčešće dolazi iz sledećih razloga:

– Razvod braka

– Poništaj braka

– ACTIO PAULIANA – Pobijanje dužnikovih pravnih radnji

– Nezahvalnost poklonoprimca

– Nedostatak sredstava za život poklonodavca

Razne su specifičnosti i razlozi zbog kojih se ugovor može poništiti, zbog kojih može doći do raskida ugovora o poklonu ili vraćanja poklona, pa je preporuka da pozovete vašeg advokata koji će vas voditi kroz ceo postupak.

Porez na poklon

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, porez na poklon se plaća na pravo svojine i druga prava na nepokretnosi koje poklonoprimci prime na poklon kao i na poklon primljeni:

1) gotov novac;

2) štedni ulog;

3) depozit u banci;

4) novčano potraživanje;

4a) digitalnu imovinu;

5) pravo intelektualne svojine;

6) pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Obveznik poreza na poklon, odnosno lice koje je dužno platiti porez na poklon je poklonoprimac.

Osnovna stopa poreza na poklon koju poklonoprimac plaća je 2,5% od utvrđene poreske osnovice.

Međutim, stopa poreza na poklon za poklonoprimce koji su u drugom naslednom redu u odnosu na poklonodavca iznosi 1,5 %.

Takođe, poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca su oslobođeni plaćanja poreza na poklon, a članom 21 Zakona o porezima na imovinu je predviđeno u kojim ostalim slučajevima se ne plaća porez na poklon.

Poklon – odricanje od nasledstva u korist drugog

Odricanje nalsenika od nasledstva, ali u korist drugog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela.

To znači da se naslednik prvo prihvatio nasledstva, pa je na kratko postao vlasnik tog dela nasledstva, pa je onda nasleđeni deo ustupio, odnosno poklonio drugom nasledniku. 

U pravnom prometu, ova radnja naslednika koje se odreklo u korist drugog ima pravnu snagu kao ugovor o poklonu, pa se na njega primenjuju sva pravila Ugovora o poklonu.

To u praksi znači da ako se naslednik odrekne nasledstva u korist npr. svog brata (drugi nasledni red), brat koji se primio nasledstva će biti u obavezi da plati porez na poklon u iznosu od 1,5 % od utvrđene vrednosti nasleđene (ustupljene) imovine.