Najvažnije informacije:
- Ugovor o poklonu nepokretnosti se obavezno zaključuje u pismenoj formi i mora biti overen (solemnizovan) kod javnog beležnika.
- Poklonoprimac postaje vlasnik nepokretnosti tek nakon upisa u katastar nepokretnsoti.
- Poklonoprimac plaća porez na poklon koji iznos 2,5 %, a u određenim slučajevima je oslobođen plaćanja poreza na poklon ili je stopa poreza manja.
- Na poklon primljena nepokretnost predstavlja posebnu imovinu i ne ulazi u bračnu tekovinu odnosno zajedničku imovinu bračnih drugova.
- Moguće je vraćanje poklona u slučaju razvoda braka
Uopšteno o poklonu nepokretnosti:
Ugovor o poklonu nepokretnosti je jedan od najčešćih vrsta ugovora koji se zaključuju, iz različitih motiva i pobuda, a ono što je svim ugovorima o pokllonu zajedničko je da da bi jedan ugovor o poklonu nepokretnosti bio zakonit, mora postojati
- Predmet ugovora koji je moguć, dopušten i odrediv
- Animus donandi- volja odnosno namera da se zaključi ugovor bez ikakve naknade
- Poslovna sposobnost (punoletstvo) poklonodavca (kod maloletnika poklonodavca uz salgasnost roditelja). Stariji maloletnici, tj lica od 14. do 18. godine života mogu sačiniti poklon samo ukoliko je vrednost imovine malog značaja, ali maloletnik stariji od 15 godina može slobodno raspolagati svojom imovinom koju stekne radom.
Raspolaganje nekretninama, kao i pokretnom imovinom velike vrednosti vrše roditelji, ali je neophodna saglasnost organa starateljstva, kako to propisuje Porodični zakon.
Overa ugovora o poklonu nepokretnosti
Na zaključenje ugovora o poklonu nepokretnosti osim opštih pravila za ugovor o poklonu, primenjuju se i zakoni o podzakonski akti koji se odnose na promet nepokretnosti.
Pa tako, Ugovor o poklonu nepokretnosti se obavezno zaključuje u pismenoj formi i mora biti overen (solemnizovan) kod javnog beležnika. Ugovor se overava kod javnog beležnika čija se nadležnost određuje shodno tome gde se nepokretnost nalazi.
Ukoliko ugovor nije sačinjen u zakonom propisanoj formi je ništav, i ne proizvodi pravno dejstvo.
Ukoliko je nepokretnost koja se poklanja deo zajedničke tekovine bračnih drugova, Prodavcu je potrebna i saglasnost drugog bračnog druga.
Poklonodavac mora biti poslovno sposobno lice, a ukoliko je prodavac maloletno lice, u njegovo ime poklon zaključuje njegov zakosnki zastupnik uz prethodnu saglasnost centra za socijalni rad.
Uknjižba i upis u katastar ugovora o poklonu nepokretnosti
Nakon zaključenja ugovora i overe od strane javnog beležnika, Javni beležnik po službenoj dužnosti pred nadležnim katastrom nepokretnosti podnosi zahtev za uknjižbu poklonjenje nepokretnosti.
Poklonoprimac formalno postaje vlasnik nepokretnosti tek nakon uknjižbe odnosno upisa u katastar nepokretnosti.
Porez na poklon nepokretnosti
Sledeći korak je podnošenje poreske prijave za porez na poklon, a što bi takođe po službenoj dužnosti, trebalo da podnese u vaše ime nadležni javni beležni uz vaš potpis. Međutim, u praksi se dešava i to da javni beležnici ne podnesu poresku prijavu, pa je preporuka da proverite kod notara posle zaključenja ugovora da li je podneo poresku prijavu. Ako se poreska prijava ne podnese u zakonom predviđenom roku, rizikujete pokretanje prekršajnog postupka.
U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, porez na poklon se plaća na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti koje poklonoprimci prime na poklon.
Obveznik poreza na poklon, odnosno lice koje je dužno platiti porez na poklon je poklonoprimac.
Porez na poklon se plaća u visini 2,5% od utvrđene poreske osnovice.
Porez na poklon nepokretnosti ne plaća poklonoprimac koji pripada prvom naslednom redu (deca) kao ni supružnik, kao i ako se poklanja zemljište površine do 10ari i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Porez na poklon se plaća u visini od 1,5% od utvrđene poreske osnovice ako je poklonoprimac u drugom naslednom redu u odnosu na poklonodavca (npr. brat/sestra poklonodavca).
Poklon u slučaju razvoda braka
Članom 168 Porodičnog zakona je propisano šta se ima smatrati posebnom imovinom bračnih drugova.
Imovina koju je supružnik stekao poklonom u toku trajanja braka, predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.
Na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe porodičnog zakona o imovinskim odnosima supružnika.
Vraćanje poklona u slučaju razvoda braka
Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se.
Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku.
Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.
U sudskoj praksi postoje slučajevi u kome je upravo poništen ili opozvan ugovor o poklonu i obavezan poklonoprimac da poklonjenu nepokretnost vrati, kako iz gorenavedenih razloga zbog kojih su ugovor o poklonu inače može pobijati, tako i iz ovde navedenog razloga odnosno nesrazmerno velike vrednosti poklonjenje nepokretnosti u odnosu na vrednost zajendičke imovine. (npr. pogledati Presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 1375/05 od 06.07.2005 godine)
Zanimljivo pitanje koje nam klijeti postavljaju je i Da li poklon koji supružnici dobiju povodom sklapanja braka predstavlja njihovu posebnu ili zajedničku imovinu. Odgovor na to pitanje je opet dala sudska praksa koja smatra da stvari koje supružnici dobijaju povodom venčanja na poklon od strane trećih lica predstavljaju zajedničku svojinu bez obzira od čijih srodnika je stvar dobijena, osim ukoliko u momentu činjenja poklona nije izričito označeno da se stvari poklanjaju samo jednom od supružnika ili iz same prirode stvari to ne proizilazi.
Raskid ugovora o poklonu
Ugovor o poklonu se može raskinuti bilo sporazumno, saglasnim izjavama volja, bilo jednostrano. Do jednostranog raskida ugovora o poklonu odnosno do vraćanja poklona ili poništaja ugovora o poklonu najčešće dolazi iz sledećih razloga:
– Poništaj braka
– ACTIO PAULIANA – Pobijanje dužnikovih pravnih radnji
– Nezahvalnost poklonoprimca
– Nedostatak sredstava za život poklonodavca
Razne su specifičnosti i razlozi zbog kojih se ugovor može poništiti, zbog kojih može doći do raskida ugovora o poklonu ili vraćanja poklonjene nepokretnosti posle razvoda braka, pa je preporuka da pozovete vašeg advokata koji će vas voditi kroz ceo postupak.
Poklon – odricanje od nasledstva u korist drugog
Odricanje naslednika od nasledstva, ali u korist drugog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela.
To znači da se naslednik prvo prihvatio nasledjene nepokretnosti, pa je na kratko postao vlasnik tog dela nasledstva, pa je onda nasleđeni deo ustupio, odnosno poklonio drugom nasledniku.
U pravnom prometu, ova radnja naslednika koje se odreklo u korist drugog ima pravnu snagu kao ugovor o poklonu, pa se na njega primenjuju sva pravila Ugovora o poklonu.
To u praksi znači da ako se naslednik odrekne nasleđene nepokretnosti u korist npr. svog brata (drugi nasledni red), brat koji se primio nasledstva će biti u obavezi da plati porez na poklon u iznosu od 1,5 % od utvrđene vrednosti nepokretnosti.
Zbog toga, u ovakvim situacijama, najbolje je konsultovati se sa vašim advokatom.