Neiskorišćeni godišnji odmor – kolika je novčana naknada

Česta je situacija da nakon prestanka radnog odnosa, posle npr. nekoliko meseci rada u tekućoj godini, poslodavac ne isplati zaposenom naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Razlozi za to su različiti, od neznanja zaposlenog da uopšte ima pravo na tu vrstu novčane nadoknade, do raznih zloupotreba poslodavaca koji se upravo koriste tim neznanjem zaposlenih.

Međutim, članom 76 Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), predviđeno je da u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora, a ova naknada ima karakter naknade štete.

Sticanje prava na godišnji odmor:

Bitno je znati da Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini već posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Dakle, već posle medec dana rada zaposleni ima pravo na srazmeran deo godšinjeg odmora za vreme koje je neprekidno radio kod treuntnog poslodavca.

Pod neprekidnim radom se smatra čak i vreme bolovanja (privremene sprečenosti za rad).

Dužina godišnjeg odmora

Dužna godišnjeg odmora se može odrediti Ugovorom o radu, pravilnikom o radu ili drugim opštima aktom poslodavca, međutim, zakonom je propisano da zaposleni ima pravo na minimum 20 radnih dana.

Dužina godišnjeg odmora se utvrđuje dalje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu radnog iskustva, doprinosa na radu, stručne spreme i drugih kriterijuma poslodavca.

Napominjemo da se kod računanja dužine godišnjeg odmora, radna nedelja se računa kao pet radnih dana.

Godišnji odmor se koristi obično koristi u delovima, s tim što prvi deo se mora koristiti u trajanju od minimum dve radne nedelje odnosno 10 radnih dana u roku te kalendarske godine, a ostatak godišnjeg odmora najkasnije do 30. juna naredne godine.

Visina novčane naknade za neiskorišćeni godišnji odmor

Dakle, ukoliko dođe do prestanka radnog odnosa, prvo što poslodavac i zaposleni treba da urade je da provere na koliko dana godišnjeg odmora zaposleni ima pravo i koliko od tih dana je ustvari iskorišćeno, a koliko ne.

Ukoliko se već utvrdi da zaposleni ima neiskorišćene dane godišnjeg odmora, pristupa se utvrđivanju novčanog iznosa naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor. 

Zakon kaže da se naknada štete utvrđuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišenog godišnjeg odmora.

Primera radi, ukoliko imate ceo godišnji odmor neiskorišćen, zaposleni će po tom osnovu primiti približno koliko i mesečnu zaradu, odnosno preciznije, primiće prosek iz prethodnih 12 meseci, međutim kako obračunati iznos naknade štete ako zaposleni ima samo delimično neiskorišćeni godišnji odmor.

Srazmerni deo godišnjeg odmora- kako se računa

Već smo rekli da zaposleni stiče pravo na godišnji odmor u kalendarskoj godini, posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod tog poslodavca.

Članom 72 Zakona je predviđeno da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Jedna dvanaestina godišnjeg odmora (uzećemo da je godišnji odmor najčešće u dužini od 20 radnih dana), je 1.66. 

Primera radi, ako ste u tekućoj godini radili samo 4 meseca, pa vam je prestao radni odnos, zaposleni je stekao pravo na 7 dana godišnjeg odmora (4 dana x 1.66), koji iznos mu se po prestanku radnog odnosa mora obračunati i isplatiti u vidu novčane naknade. Ukolko ste, primera radi, imali zaradu od 50.000,00 dinara neto, za 7 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora imate pravo da primite 17.500,00 dinara neto.

Poslodavac je dužan u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa da isplati zaposlenom kako iznos naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, tako i sve neisplaćene zarade, naknade zarade, troškove prevoza, toplog obroka i regresa i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa.

Ukoliko poslodavac ni po isteku 30 dana od prestanka radnog odnosa ne isplati naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg domora ili druga primanja zaposlenog, zaposleni može preko svog punomoćnika advokata podneti tužbu za naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, kao i za sve nadoknade koje mu poslodavac duguje unazad tri godine (36 meseci) od dana podnošenja tužbe (Zastarelost naknade štete od poslodavca).