U svakom radnom okruženju postoje određena pravila i očekivanja koja zaposleni moraju da poštuju.
Kada se ova pravila prekrše, odgovornost je poslodavca da preduzme mere i osigura da zaposleni odgovaraju za svoje postupke.
Kako?
Tako što će protiv zaposlenih koji su učiili povredu radne obaveze ili discipline pokrenuti disciplinski postupak.
Naime, disciplinska odgovornost je važna tema o kojoj bi svi poslodavci I zaposleni trebalo da budu informisani kako bi razumeli svoja prava i obaveze prema Zakonu o radu
Zato ćemo u ovom članku detaljno istražiti koncept disciplinske odgovornosti i pravilnog postupanja u slučaju da ista bude utvrđena.
Šta je disciplinska odgovornost?
Disciplinska odgovornost predstavlja odgovornost zaposlenih za kršenje radnih obaveza i radne discipline, što može dovesti do izricanja disciplinskih sankcija predviđenih Zakonom o radu, pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Neki od primera povrede radne obaveze su:
- Nesavesno ili nemarno izvršavanje radne obaveze (npr. često kašnjenje na posao ili raniji, neopravdan odlazak sa radnog mesta)
- Zloupotrebljavanje položaja ili prekoračenje ovlašćenja (npr. nezakonito menjanje finansijskih izveštaja firme od strane zaposlenog računovođe radi prikrivanja gubitaka ili prikazivanja lažne dobiti);
- Necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada (npr. krađa imovine poslodavca)
- Nekorišćenje ili nenamensko korišćenje obezbeđenih sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na radu (npr. nekorišćenje zaštitne maske I rukavica prilikom manipulisanja hemikalijama u fabričkoj hali koja proizvodi hemijske materijale);
- Uznemiravanje ili zlostavljanje zaposlenih na radu (npr. seksualno uznemiravanja ili zlostavljanje)
- Činjenje bilo koje druge povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu
Neki od primera povreda radne discipline su:
- Neopravdano neizvršavanje radne obaveze kod poslodavca (npr. odbijanje izvršenja radnog naloga poslodavca)
- Dolazak na radno mesto, odnosno rad pod dejstvom alkohola ili opijata
- Nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad ili zloupotrebljavanje prava na bolovanje
- Zasnivanje radnog odnosa na osnovu netačnih podataka odlučujućih za zasnivanje
- Odbijanje podvrgavanja oceni zdravstvene sposobnosti na poslovima sa povećanim rizikom
- Nepoštovanje radne discipline utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, a zbog koje zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Kada utvrdi da je došlo do povrede radne obaveze i radne discipline od strane zaposlenog, poslodavac može da protiv zaposlenog pokrene disciplinski postupak.
Kako izgleda disciplinski postupak?
Disciplinski postupak nije opisan Zakonom o radu Republike Srbije, te bi trebalo da bude uređen internim aktima poslodavca.
U svakom slučaju, disciplinski postupak bi trebalo da započne:
- utvrđivanjem povrede propisane radne obaveze, odnosno radne discipline od strane zaposlenog
- obaveštavanjem zaposlenog (pisanim putem) o sumnji da je učinio povredu radne obaveze I o mogućim sankcijama
Takođe je važno napomenuti da je osnov disciplinske odgovornosti krivica zaposlenog.
Šta to znači?
To znači da je zaposleni morao znati da njegovo ponašanje predstavlja povredu radne obaveze I bio svestan da će zbog povrede radne discipline nastupiti posledice.
Nakon toga, a pre nego što poslodavac donese odluku o povredi radne discipline, zaposleni ima pravo da bude saslušan i da pruži svoju odbranu.
Ukoliko je vaše pravo na odbranu kao zaposlenog povređeno, kontaktirajte advokata za radno pravo radi blagovremenog pokretanje spora pred nadležnim sudom.
Koliko dugo traje disciplinski postupak i koja su prava zaposlenog u toku postupka?
Zakon o radu ne propisuje rok u kojem disciplinski postupak treba da bude završen, ali smatra se da takav rok treba da bude razuman.
Zaposleni ima pravo da dobije pismeni dokaz o izrečenoj sankciji, odnosno pisano rešenje o ostvarivanju prava, obaveza I odgovornosti. Ovo rešenje mora da sadrži obrazloženje I pouku o pravnom leku koji zaposleni može da uloži ukoliko smatra da je njegovo pravo povređeno.
Rok za pokretanje spora usled povrede prava zaposlenog je 60 dana od dana dostavljanja rešenja poslodavca, odnosno od saznanja da je do povrede prava došlo.
Ko izriče sankcije za prekršaj disciplinske odgovornosti I koje je sve sankcije moguće izreći?
Za izricanje sankcija zaposlenima koji krše radnu discipline ili obaveze ovlašćen je poslodavac, što proističe iz pravne podređenosti zaposlenog poslodavcu, kao I slobodnog pristanka zaposlenog pri zaključenju ugovora o radu da se podvrgne disciplinskim sankcijama zbog povrede radnih obaveza.
Prema Zakonu o radu Republike Srbije, poslodavac može izreći različite sankcije za povredu radne obaveze, odnosno radne discipline, od kojih su neke sankcije više, a neke manje rigorozne.
Najrigoroznija sankcija koju poslodavac može izreći jeste otkaz ugovora o radu.
Što se tiče manje rigoroznih sankcija, poslodavac može:
- privremeno udaljiti zaposlenog sa rada, do 15 radnih dana I bez naknade zarade
- izreći zaposlenom novčanu kaznu u visini od 20% osnovne zarade za mesec u kome je kazna izrečena, a najviše u trajanju do 3 meseca
- izreći zaposlenom opomenu uz najavu otkaza bez ponovnog upozorenja, za slučaj da zaposleni u roku od 6 meseci učini istu povredu radne obaveze
Zaposleni koji je učinio povredu radne obaveze ili radne discipline može da odgovara I za štetu koju je prouzrokovao poslodavcu na radu ili u vezi sa radom, a takođe može da odgovara I krivično ili prekršajno.
Kada poslodavac može zaposlenom izreći manje rigoroznu sankciju umesto otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze?
Manje rigorozne sankcije poslodavac može da izrekne u slučajevima kada postoji jedna od olakšavajućih okolnosti na strain zaposlenog, npr:
- kada je zaposleni prvi put učinio povredu radne discipline, ili
- kada povreda radne obaveze nije teška, kao i
- kada se smatra da je zaposleni sposoban da ispravi svoje ponašanje.
Pre izricanja neke od manje rigoroznih mera, poslodavac je dužan da sprovede zakonsku procedure davanja otkaza ugovora o radu.
To znači da je poslodavac u obavezi da zaposlenog upozori o mogućim sankcijama, razlogu za davanje otkaza ugovoru o radu, činjenicama I dokazima koji služe kao osnov davanja otkaza ugovora o radu, kao I o roku od 8 dana koji zaposleni ima da odgovori na ovo upozorenje.
Ukoliko ste poslodavac koji želi da izbegne sudski poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu zaposlenom usled neadekvatnog izbora sankcije, pre izbora iste posavetujte se sa advokatom za radno pravo.
Kako poslodavac može sprečiti prekršaje disciplinske odgovornosti na radnom mestu?
Poslodavac može sprečiti prekršaje disciplinske odgovornosti na radnom mestu na nekoliko načina.
Prvo, moguće je organizovati obuke za zaposlene kako bi se osiguralo da su svi upoznati sa disciplinskim pravilima i procedurama.
Takođe, poslodavac može uspostaviti sistem internih kontrola kako bi se sprečila neadekvatna ponašanja i radnje koje su protivne pravilima poslovanja.
Poslodavac takođe može uspostaviti jasne procedure za prijavljivanje i rešavanje problema u vezi sa radnom disciplinom.
Završna reč
S obzirom da veliki broj pitanja u vezi disciplinskog postupka nije regulisan Zakonom o radu, bilo da ste poslodavac ili zaposleni, najbolje bi bilo da se oko pitanja povrede radne obaveze I radne discipline konsultujete sa advokatom za radno pravo.
Stručna pomoć advokata iz radnopravne oblasti može biti od naročite koristi poslodavcima koji nisu sigurni na koji način da urede pitanja disciplinske odgovornosti u svojim internim aktima.