Zlostavljanje na radu: Kako prepoznati i dokazati mobing?

Da li znate da prepoznate znakove zlostavljanja na radu?

Da li ste upoznati sa svojim pravima ukoliko ste žrtva mobinga?

Ovo su važna pitanja na koja svaki zaposleni treba da ima odgovore kako bi mogao da dokaže da je pretrpeo zlostavljanje na radu, te ostvario adekvatnu pravnu zaštitu koja mu u tom slučaju stoji na raspolaganju.

U nastavku teksta objasnićemo tačno šta predstavlja zlostavljanje na radu, a šta ne. Zatim, proćićemo kroz prava I obaveze zaposlenih I poslodavaca, a koji se odnose na stvaranje bezbednog radnog okruženja I omogućanje zaposlenom da dođe do pravičnog okončanja radnog spora usled mobinga.

Šta se smatra zlostavljanjem na radu?

Zlostavljanje na radu, u praksi još poznato kao mobing, predstavlja jedan vid protivpravnog i društveno neprihvatljivog ponašanja usmerenog ka jednom ili više zaposlenih kod poslodavca.
U skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, zlostavljačko ponašanje može da bude:

1. Aktivno, kao npr. vređanje, ismevanje, iživljavanje, ponižavanje, zastrašivanje, šikaniranje, seksualno uznemiravanje, psovanje, pretnje, itd.
2. Pasivno, kao npr. izolovanje od drugih kolega, ignorisanje zaposlenog, neravnopravan tretman, stvaranje prepreka za napredovanje, onemogućavanje zaposlenom da iznese svoje mišljenje, itd.

Kao što vidite, ponašanja koja spadaju u zlostavljanje na radu su brojna i dolaze u vidu psihičkog ili fizičkog zlostavljanja zaposlenog.
Međutim, ono što je zajedničko za sva ova ponašanja jeste da za cilj imaju degradaciju ličnosti zaposlenog, stvaranje nepodnošljivih uslova rada, kao i navođenje zaposlenog da dobrovoljno otkaže ugovor o radu.

Naime, kod zlostavljanja na radu je bitno da postoji povreda:

1. Dostojanstva zaposlenog
2. Ugleda zaposlenog
3. Ličnog i profesionalnog integriteta zaposlenog
4. Zdravlja zaposlenog
5. Položaja zaposlenog

Ako na radnom mestu trpite strah, izolovani ste od kolega, nametnuti su vam loši uslovi rada, ili radite u neprijateljskom, ponižavajućem ili uvredljivom okruženju zbog kojeg osećate da vam je raskid radnog odnosa jedini izlaz, postoji šansa da ste žrtva zlostavljanja na radu. U tom slučaju, najbolje bi bilo da se u vezi svoje situacije konsultujete sa advokatom za radno pravo.

Koje vrste zlostavljanja na radu postoje?

Postoje dve vrste zlostavljanja na radu, a u zavisnosti od položaja zlostavljača i zlostavljanog.

U zlostavljanje na radu spada:

1. Horizontalni mobing: Zlostavljač i zlostavljani se nalaze u hijerarhijski jednakom položaju kod poslodavca. Npr. zlostavljanje jednog radnika od strane drugog koji se nalazi u jednakom položaju, a najčešće iz razloga zavisti, ljubomore i straha od gubitka posla zbog boljih rezultata koje jedan zaposleni ostvaruje na radu u odnosu na drugog.
2. Vertikalni mobing: Zlostavljani zaposleni se nalazi u podređenom položaju o odnosu na zlostavljača. Npr. zlostavljanje podređenog zaposlenog od strane nadređenog ili zlostavljanje nadređenog od strane grupe podređenih zaposlenih, što je dosta ređi slučaj.

Kako prepoznati znakove zlostavljanja na radu?

Na prvom mestu, važno je napomenuti da je obaveza svakog poslodavca da osposobi svoje zaposlene da prepozna znakove zlostavljanja na radu.
Već smo spomenuli da znakovi mobinga mogu biti različiti, od konstantnog kritikovanja i nipodaštavanja, preko preopterećivanja zaposlenog neadekvatnim poslovnim zadacima i njegovog neuključivanja u radne aktivnosti, pa sve do stvaranja osećaja bespomoćnosti, fizičkog maltretiranja i nasilje na radu.
Međutim, najbitnija karakteristika zlostavljanja na radu jeste da ono mora biti kontinuirano, odnosno, mora da se odvija u okviru dužeg vremenskog perioda, sa mogućim kraćim prekidima.
To znači da u zlostavljanje na radu ne spadaju izolovana ponašanja i incidenti. Takođe, mobingom se ne smatraju ni slučajevi kao što su:

• Upozorenje o postojanju razloga za otkaz
• Neisplaćivanje zarade
• Zabrana unošenja hrane ili pića u određene prostorije poslodavca
• Obavezno nošenje sigurnosne opreme na radu, a radi izbegavanja povreda na radu
• Diskriminacija zaposlenog (za slučajeve diskriminacije je predviđen poseban postupak zaštite)
• Zanemarljive razlike u mišljenjima i uobičajeni problemi oko obavljanja radnih zadataka

Važno je i napomenuti da postoji jedan slučaj kada je dovoljno da je protivpravno ponašanje učinjeno samo jednom, a kako bi zaposleni imao osnova da pokrene tužbu za naknadu štete protiv svog zlostavljača. To je slučaj seksualnog zlostavljanja.

Koje su posledice zlostavljanja na radu?

Što se posledica zlostavljanja na radu tiče, razlikujemo posledice po zaposlene i njihovu porodicu i posledica za poslodavce, odnosno, firmu.

U posledice mobinga po zaposlene i njihovu porodicu spadaju:

• Pad imuniteta
• Umor
• Glavobolja, pritisak u grudima i drugi bolovi
• Nesanica
• Usamljenost i osećaj odbačenosti
• Osećaj bespomoćnosti
• Samooptuživanje
• Hronični stres
• Strah
• Anksioznost
• Depresivnost
• Napetost
• Gubitak koncentracije i motivacije
• Gubitak apetita
• Zaboravnost
• Okretanje porocima
• Narušeno zdravlje zaposlenog
• Narušen porodični život zaposlenog
• Narušen položaj, odnosno, uslovi rada zaposlenog

U posledice mobinga za poslodavce i firmu spadaju:

• Smanjenje radnog morala i produktivnosti radne snage
• Snošenje troškova pravne zaštite i lečenja zaposlenih izloženih zlostavljanju
• Snošenje troškova zamene radnika koji su napustili posao zbog zlostavljanja na radu
• Povećanje troškova poslovanja i smanjenje prihoda
• Smanjenje ugleda firme
• Snošenje novačnih kazni i sankcija

Koja su prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u slučaju zlostavljanja na radu?

U Republici Srbiji, svi zaposleni imaju zakonsku obavezu da se uzdrže od zlostavljanja na radu, dok su poslodavci dužni da spreče zlostavljanje na radnom mestu i preduzmu sve neophodne mere da se spreči ponavljanje takvog ponašanja.

Zaposleni koji trpe mobing ili zlostavljanje na radu imaju pravo da podnesu tužbu i zahtevaju zaštitu svojih prava.

Ova prava pripadaju svim zaposlenima, nezavisno od toga da li imaju zaključen radni odnos na određeno ili neodređeno, ili rade po osnovu neke druge vrste ugovora.

Ukoliko se zaposleni suočavaju sa zlostavljanjem na radnom mestu, prvo što bi trebalo da učine je da pisanim putem kontaktiraju nadležnu osobu u svojoj firmi (npr. rukovodstvo, HR službu ili predstavnika sindikata) kako bi prijavili problem.

Ova prijava zapravo predstavlja jednu vrstu zahteva za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja i zaposleni mora da je podnose u roku od 6 meseci od dana kada je zlostavljanje poslednji put izvršeno.

Po prijemu zahteva, poslodavac ili drugo odgovorno lice kod poslodavca je dužno da stranama u sporu, a u roku od 3 dana, predloži posredovanje kao način rešenja spora.

Ukoliko se ovim putem ne postignu željeni rezultati, poslodavac koji sumnja da je zlostavljanje zaista izvršeno ima dužnost da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog zbog nepoštovanja radne discipline.

Poslodavac je dužan da pokrene disciplinski postupak i u slučaju lažnih optužbi za zlostavljanje na radu.

Takođe je važno napomenuti da zaposleni ima mogućnost da protiv poslodavca podnese tužbu nadležnom sudu i da zahteva:

• Naknadu materijalne i nematerijalne štete
• Utvrđenje zlostavljanja i zabranu njegovog ponovljenog vršenja
• Uklanjanje posledica zlostavljanja
• Objavljivanje presude

Ovu mogućnost zaposleni ima i bez podnošenja zahteva za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca, i to u slučaju vertikalnog mobinga, u roku od 6 meseci od dana kada je zlostavljanje poslednji put izvršeno.

Radni sporovi povodom zlostavljanja na radu, iako hitni, predstavljaju kompleksne sporovi koji mogu da budu mučni i da prodube psihofizičke probleme zaposlenog izazvane mobingom.

Ukoliko odlučite da se upustite u sudski postupak, najbolje bi bilo da angažujete advokata za radno pravo koji će biti uporan, spreman da odgovori na sva vaša pitanja i nedoumice, te vam pruža kontinuiranu podrđu o toku celog pravnog postupka.

Kako dokazati zlostavljanje na radu?

Dokazi zlostavljanja na radu ili mobinga se razlikuju od slučaja da slučaja, te bi bilo najbolje da se savetujete sa svojim advokatom kako bi utvrdili vaše moguće dokaze.

Neki od dokaza zlostavljanja na radu su:

1. Svedočenja drugih zaposlenih koji su bili prisutni kada se dogodilo zlostavljanje
2. Pisana dokumentacija u vidu e-mailova, tekstualnih poruka, izveštaja, beleški, procena ili bilo kojeg drugog pisanog zapisnika o komunikaciji sa zlostavljačem
3. Fizički dokazi u vidu snimaka snimaka zvuka, video materijala sa sigurnosnih kamera ili fotografija koji dokumentiraju neprimjerena ponašanja na radu.
4. Medicinski zapisi o tretmanu koji je zlostavljani zaposleni imao, ukoliko je trpio neke zdravstvene probleme kao rezultat zlostavljanja (npr. medicinski izveštaji psihologa, psihijatara, ili drugih stručnih lica uključenih u proces lečenja zaposlenog)

Od izuzetnog je značaja da zaposleni sačuva i obezbedi sve moguće dokaze o pretrpljenom zlostavljanju na radu.

Dovoljno je samo da zaposleni učini verovatnim da je nad njim izvršeno zlostavljanje na radu kako bi teret dokazivanja da do zlostavljanja nije došlo prešao na poslodavca.

Drugim rečima, uz prave dokaze i pomoć advokata za radno pravo, dokazivanje da je do mobinga došlo ne mora da bude noćna mora i može da prođe bez većih izazova.