Ugovor o dopunskom radu

Članom 202 Zakona o radu, propisano je da:

  • Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
  • Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
  • Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Dakle, samim zakonom je šturo i u kratkim crtama određen način zasnivanja Ugovora o dopunskom radu.

Kada se zaključuje ugovor o dopunskom radu

Ovaj vid ugovora je rezervisan samo za lica koja su već zaposlena, tj. već su u radnom odnosu kod drugog poslodavca, sa punim radnim vremenom, a ugovor o dopunskom radu je moguće zaključiti samo sa nekim drugim poslodavcem, ne i sa poslodavcem kod koga je već zaposlen.

Takođe, ovaj tip ugovora se ne može zaključiti sa preduzetnikom, penzionerom ili nezaposlenim licem.

U praksi se neretko zaključuje radi angažovanja direktora ili radi angažovanja određenih stručnih lica (npr. referent za zaštitu od požara, savetnik za bezbedost u transport opasne robe) koji su već zaposlen sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, 

Uslovi za zaključenje ugovora o dopunskom radu

  • Osnovni uslov za zaključenje je da se zaključuje najviše do jedne trećine punog radnog vremena što iznosi 13 časova i 24 minuta nedeljno (jedna trećina od 40-časovne radne nedelje, koja podrazumeva 8h rada dnevno i 5 radnih dana u sedmici).
  • Ugovor se zaključuje isključivo sa drugim poslodavcem i isključivo sa radnikom koji je već u radnom odnosu
  • Ugovor o dopunskom radu se zaključuje u pisanoj formi
  • Zaposleni može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Ne postoji čak ni obaveza obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu.

Šta treba da sadrži ugovor o dopunskom radu

Ugovor treba da sadrži podatke o ugovornim stranama, opis poslova koji se obavljaju, mesto i način obavljanja poslova, radno vreme, vremenski period angažovanja, odredbe o visini novčane naknade za obavljeni rad i razlozi za otkaz ugovora. 

Moguće je ugovoriti i naknadu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, naknadu za ishranu, dnevnice za službena putovanja i drugo.

Obračun poreza i doprinosa kod Ugovora o dopunskom radu

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o dopunskom radu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad

Zakonom o porezu na dohodak građana određeno je da prihodi ostvareni po osnovu dopunskog rada imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate), u kom slučaju je obveznik poreza fizičko lice koje ostvari navedene prihode. U ovom slučaju se plaća: 

  • Stopa poreza od 20% na utvrđenu osnovicu koju čini oporezivi prihod (bruto prihod umanjen za 20%)
  • doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na osnovicu na koju se plaća i porez.

Doprinose za zdravstveno osiguranje poslodavac nije u obavezi da uplaćuje jer je radnik već osiguran po osnovu zaposlenja (doprinosi za zdravstveno osiguranje se uvek plaćaju samo po jednom osnovu).

Ipak, kako je autor teksta advokat koji se pretežno bavi pravnim aspektima ovakvog oblika rada, za detaljnije informacije u vezi obračuna plaćanja poreza i doprinosa poslodavci bi trebalo konsultovati svog knjigovododju.

Izuzeci od primene Zakona o radu

Zakonske odredbe opisane u prethodnom delu teksta primenjuju u opštem režimu, dakle u svim slučajevima, osim kada je posebnim propisima dopunski rad uređen na drugačiji način. 

Npr, zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje da ugovor o dopunskom radu može da se zaključi i sa svojim poslodavcem odnosno najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena.

Takođe, o zaključenju ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik dužan je da u roku od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora, pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, rukovodioca drugog pravnog lica, odnosno osnivača privatne prakse, gde je zaposlen sa punim radnim vremenom. 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Scroll to Top