Ostavinska rasprava – vodič za ostavinski postupak

Nakon smrti ostavioca, po pravilu se po službenoj dužnosti pokreće ostavinski postupak. Ukoliko sud ne pokrene po službenoj dužnosti, naslednici mogu sami ili preko ovlašćenog advokata za nasledno pravo, nadležnom sudu podneti predlog za pokretanje ostavinskog postupka. Nakon pokretanja postupka, ostavinsku raspravu vodi nadležni javni beležnik (notar).

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta.

U ostavinskom postupku se utvrđuje ko su naslednici, šta je predmet zaostavštine odnosno koja imovina se nasleđuje, te da li je iza preminulog ostavioca ostao testament, ugovor o doživotnom izdržavanju, ili je ostavilac za života ugovorom o poklonu ili nekim drugim pravnim poslom raspolagao svojom imovinom. Da bi postali naslednik, neophodno je dati nasledničku izjavu kojom se prihvatate nasledstva.

Ukoliko planirate da otputujete ili nećete biti prisutni na ostavinskoj raspravi, advokat vam može sačiniti nasledničku izjavu u pisanoj formi, koju je potrebno overiti kod notara-javnog beležnika.

Naslednička izjava može biti data u smislu da se zakonski naslednik prihvata nasledstva, može biti data u smislu odricanja od nasledstva, ili što je čest slučaj u smislu prihvatanja nasledstva i ustupanja drugom nasledniku (kolokvijalno ,,odricanje u korist drugog”).

Ono što je česta nedoumica na koje naša advokatska kancelarija daje odgovor je da Naslednici odgovaraju za dugove ostavioca, do visine vrednosti nasleđene imovine.

Porez na nasledstvo se plaća zavisno od toga koji ste nasledni red.

Zakonsko nasleđivanje

Zakonsko nasleđivanje funkcioniše redosledom po naslednim redovima tako naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

PRVI NASLEDNI RED

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci (DECA) i njegov BRAČNI DRUG. 

Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove

Ako ostaviočevo dete neće ili ne može da nasledi (npr. preminulo)njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.

PRIMER: Iza ostavioca je ostala supruga i dvoje dece, supruga nasleđuje jednu poslovinu, a deca po jednu četvrtinu.

Naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca su oslobođeni plaćanja poreza na nasledstvo.

DRUGI NASLEDNI RED

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. 

Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. 

Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

Nalsednici iz drugog nalsednog reda plaćaju porez na nasledstvo po stopi od 1,5 %.

TREĆI NASLEDNI RED

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.

Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

Naslednici koji se, u odnosu na ostavioca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosnonaslednici koji sa ostaviocem nisu u srodstvu, porez na nasleđe plaćaju po stopi od 2,5%.

ČETVRTI NASLEDNI RED

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.

Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.

KADA NEMA ZAKONSKIH NASLEDNIKA, ZAOSTAVŠTINU NASLEĐUJE REPUBLIKA SRBIJA

Testament – Nasleđivanje na osnovu testamenta

Testamentom se može postaviti jedan ili više naslednika. Postoje razne vrste testamenata koje zahtevaju da budu u skladu sa zakonom propisanom formom, a testament koji ne ispunjava sve zakonske uslove je ništav i može se pobijati. Iz toga razloga, prilikom sačinjavanja testamenta, poželjno je konsultovati advokata ili javnog beležnika.

Prilikom nasleđivanja na osnovu testamenta, u ostavisnkom postupku se pazi na eventualno postojanje povrede nužnog dela nužnih naslednika.

Nužni naslednici 

Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.

Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela.

Nužni deo

Nužni deo se izračunava tako što se zakonski deo (onaj koji bi pripao po zakonskom redu nasleđivanja) umanjuje kod dece preminulog i njihovih potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i supružnika za 1/2, dok se kod ostalih nužnih naslednika umanjuje za 1/3.

Nužni deo se po pravilu isplaćuje u novcu, i taj iznos su nužnom nasledniku dužni svi testamentarni naslednici solidarno, srazmernom nasleđenom delu imovine.

Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.